Фолклор тражи да му се предамо целом душом. То што су кораци добили своју прилу, а играчком поду пристало мноштво достојних опанака, заслужан је Живојин Миљковић Пашко.
Одевен у богато извезену кошуљу, опасан најшаренијом тканицом, носи гоч, чији се сваки удар нестварно осети. Под његовим прстима разлежу се мелодије са фруле, двојница, окарине, гајдунице, кавала, ћемана, а када њих није било, послужили су чешаљ, целофан са паклице цигарета или лист са дрвета.
У жељи да остави свој печат традицији, његов поглед сеже даље и он оснива певачку групу "Архаика", за чије успехе се далеко чуло. Иза себе има низ постаљених кореографија, прегршт признања, награда и деце која ће увек бити препознатљива по његовом трагу на њима.
Данас, након што је цео живот посветио народном стваралаштву, године су га превариле, па мму говоре да је време за повлачење, али ми знамо да ће их он надмудрити и наставити путем којим је и до данас играо...
