У понедељак 19. октобра одржано је књижевно вече под називом ПЕСНИЦИ РАЊЕНОМ ГРАДУ на коме су крагујевачки песници различитих узраста говорили стихове посвећене страдању у Шумарицама 1941. године. Број учесника и присутних био је ограничен уз поштовање свих препорука и мера.
КРВАВЕ ЛИВАДЕ
Кроз мушицу младост
Оловна киша натапа.
Крв невиних залива
Шумаричке ливаде.
Кроз школску капу
Радничку блузу
Кроз учитељев
на рукавима излизан сако
сељакову шајкачу
прораста јагорчевина.
У жуто боји
Крваве ливаде.
Уберем белу раду
Сазрели прецветали маслачак
Чујем их како јецају у смирај
Јер никли су из витих ребара
Из очних дупљи
Из стиснуте шаке
Стрељаног школарца
Задубљеног у једначине и деклинације
Отргнутог из клупе и маштања о плавим увојцима
Девојчице преко плота
Грубог ковача који је
Жуљевитим рукама савијао и ковао
Врело гвожђе желећи да искује срећу
Сељака који је донео јаја у котарици
Не би ли кући вратио мало гаса
И шећера за у чај болесној ћерки
Бравара покупљеног крај машине
Са шпоном у оку и зебњом хоће ли
Испунити норму без шкарта
И свих других
Сакупљених, покупљених,
Прикупљених, сабраних
И рафалом дугим
Као трава покошених
На крвавим ливадама.
На сутонском сунцу
У златни сат
Играју се деца
Кућни љубимци остављају траг
Обележавају територију
Кидишу једни на друге
На клупи двоје се љубе
Пред црквом стари се моле
Уји, зуји, бруји...
Мотоциклисти, бициклисти,шетачи...
Зуји, бруји, уји...
Трешти као на вашару
Пијанци се ваљају по трави
Не виде да на њиховим оделима
Остаје крвав траг
Да су под њиховим ногама
Шумаричке крваве ливаде...
